Ako ne znate o čemu govorim, pravac Wikipedia - procrastination. Ukratko to je odlaganje poslova - odlaganje u nedogled. Ono što se u našem narodu zove lenjost.
Neću da ulazim u uzroke iste, ali kod mene su duboko ukorenjeni.
Kad god mi stvari krenu kako treba, tj. ispred mene se pojavi niz manje ili više teških zadataka, po čijem kraju ja mogu veoma da profitiram (u bilo kom smislu), e ja lepo krenem da palamudim, i da jedan po jedan zadatak pomeram, odlažem... I tako redom, jedan task povlači drugi, do tačke kad se sve nagomila i uveže u nemoguć čvor, čije razrešavanje prevazilazi moje mogućnosti, a i mogućnosti superčoveka. Onda kreću izgovori, što pred sobom što pred onima kojima sam obećao da će nešto biti urađeno, dok se ne zapletem do te mere da ljudi počnu da gube nerve i dižu ruke od mene, ili me sateraju uza zid - sve zavisi od toga šta im dugujem.
Ne bih detaljisao, ali moj repertoar laži i poluistina za kupovinu vremena, kao i izgovora je pozamašan. Možda u nekom momentu to stavim u pisanu formu - ponekad takve stvari mogu i da pomognu, ako se upotrebe u "prave svrhe".
Evo, i dok ovo pišem u cajtnotu sam - dugujem pare, koje ću dobiti tek kad završim posao koji dovršavam već mesec dana, a već sam dogovorio drugi, veoma unosan posao koji je poprilično hitan.
Plan ovog bloga, to jest postova na ovu temu je da sam sebi ukažem kako da se izborim sa tim problemom. Ako pri tome pomognem i nekom drugom, tim bolje. Pošto malo istražujem na tu temu, neće biti čudno ako su sve moje ideje zapravo plagijat već postojećih...
Dakle, od nečeg se mora početi. Moju situaciju sam već opisao, znači počinje se od gužve i gomile zakasnelih obaveza.
Za organizovanje vremena postoji tona načina - kalendari, to-do liste, post-it beleške u raznim oblicima, blogovanje, alarmi, podsetnici... Najbitnije od svega ovoga je želja za promenom (to bi vam svaki psihijatar rekao, u kakvom god da ste sranju), i pridržavanje planiranih obaveza.
Ovo potonje je najteže, ali da bi se čovek pridržavao plana, on mora da ima neke veze s realnošću.
Ameri bi to nazvali "Getting Things Done" (GTD), pa iako se ne držim toga jer su mi ideje sa 43 fizičke ili elektronske fascikle krajnje nezgrapne, sviđa mi se filozofija i pokušavam da iskoristim one njihove ideje koje su meni praktično upotrebljive.
No da ne pričam u prazno, krenuću od stvari s kojom sam ja počeo - TO DO lista.
Naravno, počinjao sam ja sa to-do listama zilion puta, ali se to vrlo često svodilo na mrtvo slovo na papiru, ili na neku zabelešku koja mesecima stoji negde na desktopu...
Elem, pošto imam gorepomenuti zilion obaveza, najprioritetnija je ona od koje se živi, tj projekat koji prvi treba da donese pare. Igrom neverovatnih slučaja, to je ujedno i stvar s kojom najviše kasnim.
Stvar je počela odugovlačenjem početka, lutanjem i praznim hodom, par propalih početaka, sve do momenta kad sam jedno veče, dan pred no što ću morati da pokažem ljudima da sam bar nešto uradio, batalio sve fensi metode koje sam razmatrao i uzeo da radim posao onako kako najbolje znam.
Prerana optimizacija je koren svog zla.Dakle, uzeo sam da radim stvar pešaka, i ubrzo došao do neke osnove... Tu su se već nekako iskristalisale pojedinačne obaveze, i počeh da pišem na papir nešto što je spontano ispalo to-do lista.
Vremenom sam shvatio da je atomizacija ovakve liste veoma bitna, kako bi se posao dovršio na vreme. Ja sam, što se toga tiče, poprilično konzervativan, i nikad mi nije uspevalo da misli organizujem tako što ih unosim u kompjuter, nego isključivo papir i olovka.
Međutim, manipulisanje takvim podacima po bloku brzo pretvara lepo organizovan spisak u džumbus nerazgovetnih žvrljotina i simbola. Od elektronskih post-it ceduljuca po desktopu sam davno odustao, nikad se nisam privikao na njih. A nisam nikad koristio ni papirne, uostalom.
Veliki preokret se desio kad otkrih sajt koji svima preporučujem: todoist.com .
U pitanju je, pa, u suštini sajt za menadžment to-do lista, ali se ultra jednostavnim i zgodnim interfejsom, toliko praktičnim da me je bukvalno naterao da batalim papir i olovku i krenem da, za sad poprilično efikasno i predano, koristim ovaj sajt.
Za gotovo sve akcije postoje ili shortcuti s tastature, ili tokeni koji se unose prilikom unosa task-a (npr. !p1 je task prvog prioriteta, @fixme će dodati label "fixme", itd.
Toliko za sad... Vreme je da odmorim 10-ak minuta od gledanja u ekran, pa da se bacim na sleeći zadatak, da se ne bi ovo pretvorilo u još jednu zanimaciju za ubijanje vremena koja odlaže neodložive zadatke...
No comments:
Post a Comment